U ovoj slikovnici bavimo se vrstom empatije koju nazivamo emocionalna empatija. Odnosi se na našu mogućnost da istinski osetimo osećanja druge osobe čak i ako sa njom ne delimo slično iskustvo koje je izazvalo te snažne emocije. Deca će u priči upoznati empatičnog dečaka Filipa koji je u sebe upio tugu svoje drugarice Ive. Ta saosećajna tuga ga je preplavila i nije bio u stanju da joj pruži utehu. U pomoć mu je pristigla pčelica koja ga je naučila kako da reaguje na emocije i umiri prvo sebe, da bi mogao da pruži Ivi ono što joj je u tom trenutku potrebno. Na kraju slikovnice nalaze se saveti za odrasle u kojima dajemo smernice kako se postupa kada je emocionalna empatija kod deteta suviše snažna i preplavljujuća, a kako kada primetimo da je nedovoljno izražena. Stručnjaci uglavnom opisuju empatiju kao delom urođenu osobinu, a delom posledicu vaspitanja i životnog iskustva. Takođe se slažu da sa vaspitanjem usmerenim na empatiju treba započeti od najranijeg uzrasta. Deca uče od nas, posmatraju nas i reaguju na naše direktne podsticaje, pa je zaista važno pridati značaj empatiji u procesu vaspitanja.
