U ovoj slikovnici deca će upoznati Todora, Dunju, Ivonu i Matiju, koji se svakoga dana igraju u velikom gradskom parku. Njihova igra je podrazumevala branje cveća, lomljenje grana i lov na skakavce, sve dok ih jedna pčelica nije podsetila koliko nam je priroda važna, koliko nam daje i koliko je važno da je čuvamo. Na kraju slikovnice nalaze se saveti za odrasle u kojima dajemo smernice kako se postupa kada je ekoIoška empatija kod deteta suviše snažna i preplavljujuća, a kako kada primetimo da je nedovoljno izražena. Stručnjaci uglavnom opisuju empatiju kao delom urođenu osobinu, a delom posledicu vaspitanja i životnog iskustva. Takođe se slažu da sa vaspitanjem usmerenim na empatiju treba započeti od najranijeg uzrasta. Deca uče od nas, posmatraju nas i reaguju na naše direktne podsticaje, pa je zaista važno pridati značaj empatiji u procesu vaspitanja. Edukacija na temu značaja zaštite životne sredine sve je prisutnija, ali osim što učimo kako da čuvamo prirodu i okolinu, postaje itekako važno da razvijamo empatiju kao podlogu za pozitivna ponašanja i osećanja prema svemu živom što nas okružuje. Taj tip empatije nazivamo ekološka empatija.
